Stvaranje brenda je ljubavni odnos

06.04.2016 14:21
Može li se i kako u našem regionu napraviti brend i mogu li “lokalni” brendovi konkurisati “svetskim”
slika

Stvaranje brenda je ljubavni odnos. Ukoliko želite da vaš brend bude kvalitetan i da traje, morate sasvim upoznati kupca, baš kao i partnera. Morate znati šta vaš kupac radi u slobodno vreme, šta su njegove želje i nade jer ćete samo tako moći da kreirate brend koji će zadovoljiti njegovu emociju i uvek ga opredeliti za vašu robu, a ne konkurentsku. Ako hoćete da zadržite partnera morate nastaviti da tragate za njegovim strastima i potrebama, baš kao i sa brendom. Nikada ne smete prestati da udovoljavate svom kupcu. Vaš brend mora biti stalno sve bolji za njega.

Bile su to reči ili, bolje rečeno, samo deo izlaganja marketinškog stručnjaka Omera Sengulera, vlasnika turskog Global Magic Brandsa, koji se na početku sedme regionalne konferencije Biznis plusa “Zagreb brend forum” obratio učesnicima prošlog četvrtka (31. marta). U Kraš auditorijumu slušalo ga je više od 350 direktora i donosilaca odluka najvećih regionalnih kompanija, od kojih su mnogi podelili svoje iskustvo u stvaranju sopstvenih brendova sa publikumom. Dovoljno je reći Kraš ili Sarajevsko pivo ili Agrokor, pa razumeti koliko je dinamično bilo na skupu na kojem su čelni ljudi vodećih regionalnih brendova otvoreno govorili o usponima i padovima svojih firmi, pogrešnim odlukama i pravim trenucima za lansiranje ili čak povlačenje svojih brendova s pojedinih tržišta.

Moglo se na konferenciji pod nazivom “Zagreb brend forum” čuti i kako se relativno male kompanije sa Zapadnog Balkana takmiče sa svetskim multinacionalnim kompanijama, što je daleko od takmičenja u ovdašnjim okvirima, i šta je zapravo u svetu biznisa danas ključni izazov. Ispostavilo se da to nije novac, već sasvim apstraktne kategorije poput vremena i ideja jer se, tvrde ljudi biznisa, danas više nego ikad imaju takmičiti sa budućnošću.

“Ima li ikoga u sali ko može predvideti kako će izgledati automobilska industrija za pet godina? Ikoga ko nam može odgovoriti na pitanje kakav će biti ukus potrošača za tih pet godina”, bilo je jedno od pitanja koje je kolalo prepunim amfiteatrom, a na koje baš niko nije imao odgovor.

Poenta je da u svetu u kojem se danas proizvode automobili bez vozača a roboti prete da preotmu najmasovniji sloj radne snage (srednje obrazovane), teško možete kreirati brend ako niste za jedan korak ispred svog vremena. Navike potrošača dramatično se menjaju, a ono što je do juče bio omiljeni proizvod ne mora to biti i sutra ako niste među najbržim trkačima.

S tim u vezi Ante Todorić, potpredsednik Agrokora, ne krije da je upravo to pitanje “s kojim se leže i spava” u ovom holdingu vrednom nemalih šest milijardi evra. “Pitanje svih pitanja za one koji imaju svoje brendove jeste kako opstati, biti bolji i konkurentan. Svijet je mnogo konkurentniji i svi smišljaju nove ideje”, konstatuje Todorić.

O tome koliko se svet menja i kako se firme moraju prilagođavati svedočio je na istom panelu s Todorićem Almir Jazvin, predsednik Upravnog odbora bosanskohercegovačkog ASA Preventa koji proizvodi sedišta za automobile za najveće svetske kompanije. On podseća da je u ovom trenutku pitanje hoće li ljudi da poseduju automobile, što je bilo nezamislivo do pre samo par godina, i treba li proizvođači da ostanu u proizvodnji hardvera ili će se orijentisati na davanje usluga? “Trendovi govore da će se u narednih pet godina situacija dramatično promeniti”, konstatuje Jazvin, ne skrivajući da se u ovoj industriji promene odvijaju tako brzo da se ne usuđuje na konkretnije prognoze.

Što se hemijske industrije tiče situacija je nešto drugačija. Kome je teže znaju oni koji stvaraju i prodaju sopstvene brendove, poput govornika i slušalaca na konferenciji. Tek, stvarati mineralno đubrivo, na primer, čime se između ostalog bavi Eliksir grupa, podrazumeva mnogo više od dobre reklame. Naime, u ovoj privrednoj grani nema “ataka” na ukus potrošača, nema reklama koje mogu podstaći kupovinu proizvoda stvaranjem kampanja koje će zagolicati instinkte. Naprosto, ratar je ili zadovoljan ili nezadovoljan prinosom koji je ostvario nakon “bacanja” đubriva, a ako nije nema reklame koja će ga naterati da ponovo kupi vaš proizvod.

“Izvozimo u više od 30 zemalja sveta i to najbolje govori o snazi naših brendova, ali oni nisu sami od sebe narasli. Potrebna su stalna ulaganja u opremu, ljude i inovacije da biste bili rame uz rame s velikim takmacima u svetu”, rekla je između ostalog Jasmina Milanović, finansijska menadžerka za investicije i razvoj u Elixir Grupi.

Među govornicima je bio i Milorad Batinić, gradonačelnik hrvatske varošice Ivanec (16.000 stanovnika), koju je Financial Times nedavno smestio na prvo mesto top liste 10 gradova u Evropi s najboljim strategijama za privlačenje stranih ulaganja. Uz kolege iz agencija za razvoj zemalja regiona govorio je o tome kako se brendira grad, odnosno država, i koliko je imidž zemlje važan za ono što “žulja” čitav region – otvaranje novih radnih mesta.

“Ljudi kupuju nemačke automobile i švajcarske satove zato što postoji jedinstvo države i proizvoda. Reč je o konceptu zemlje porekla koji je rezultirao da se uporedno razvija imidž države i imidž pojedinih brendova. Država time daje potporu svojim brendovima prilikom njihovog plasmana na inozemna tržišta. Koliko je god jačala globalizacija, jačala je i svest o poreklu proizvoda”, rekao je Božo Skoko, stručnjak za brendiranje.

Znam te greško dok si dobra ideja bila

Posebnu pažnju učesnika zagrebačkog skupa privukao je poslednji panel pod nazivom Start-ap revolucija. Kao što njegov naziv sugeriše, ovde se “na podijumu” pojavila najmlađa generacija biznismena, oni kojima, kako se to obično kaže, pripada budućnost. Što je najzanimljivije – oni su možda i više govorili o svojim greškama – otud i naslov ovog tekstića – nego o uspesima. Govorili su zapravo o tome kako je kultura praktično svih zemalja niklih na prostoru bivše Jugoslavije takva da prosto ne prašta poraz – ko je jednom pogrešio taj se smatra gubitnikom, dok je kultura zapadne civilizacije, razvijenog sveta, takoreći suprotna – gubitnikom se smatra onaj ko posle prvog neuspeha ne pokuša ponovo.

Kada ih se pita šta traže od države, njihov prvi odgovor je – da nas ostavi na miru. Ipak, zatim ističu da je poseban problem ex-Yu prostora česta izmena propisa. Nasuprot tome, kao poželjne ističu britanski ili švedski model. Za prvi je karakteristično da pravila važe vrlo dugo, a za drugi da su jednostavna. U stvari, najbolje je kad se oba modela kombinuju i primene.

 

 

 

 

Prijavite se na besplatni newsletter Pregled regije i budite u toku sa regijskim vijestima, analizama, poreskim i zakonodavnim promjenama, poslovnim prilikama, mogućnostima za novi posao...

Vaša e-mail adresa    

Ukoliko ne želite više primati besplatni newsletter, to možete uraditi sa dva klika.