Ljudi (su) stvaraju brend

31.03.2016 16:12
slika

Zašto se vezujemo za određene brendove? Šta nas to privlači jednim ili drugim proizvodima i koja je veza između sasvim materijalne robe koju kupujemo i najdubljih emocija koje za njih vezujemo? Koliko smo svesni ovih osećanja i ko ih zapravo stvara? To su samo neke od dilema na koje su juče, na sedmoj regionalnoj konferenciji Biznisa plusa, dati odgovori od onih najpozvanijih - onih koji brendove stvaraju.

Ozbiljna debata pokrenula se o globalnim pomeranjima, promenama navika potrošača, ekspanziji izbora i s tim u vezi lojalnosti potrošača te sposobnosti firmi da kupce ubede da je baš njihov onaj pravi. Ne samo na prostoru Balkana već, naprotiv, na onim tržištima gde caruju velike multinacionalne kompanije. Raduje što je na startu skupa bilo jasno da "i mi konja za trku imamo”, da se izrazimo balkanski.

Politika kao pratilac

Zapravo, činjenica da je ovaj skup posetilo više od 300 privrednika, a da na njemu nije bio nijedan političar kao "mamac”, kako se često goste predstavnici vlasti da bi za njima došla i privredna elita, govori mnogo. Pre svega o svesti privredne zajednice, što se moglo čuti i na konferenciji, da politika nije i ne sme biti prva, već samo pratilac biznisa i njegov servis.

Od svake politike mnogo je važniji uspeh porodičnih firmi, kakva je slovenačka Plastika Skaza, čija je suvlasnica Tanja Skaza do detalja objasnila koja je to poslovna filozofija ovo sasvim uspešno preduzeće od proizvođa posle tri decenije dovelo do proizvođača brenda. Nije krila ni veliki pad koji je firma doživela 2008, ostavši bez jednog od dva najveća klijenta. Ali, ova priča ima nastavak - o kraju nema ni govora.

"Od tog pada mi rastemo po 25 odsto godišnje. Prepoznati smo daleko od Slovenije i naša najznačajnija tržišta su tržišta Evrope", priča ova govorljiva i strasna dama, prenoseći slušaocima ono za šta tvrdi da je najvažnije za stvaranje brenda - strast.

Koliko je to zaista važno, svedoči podatak da tek tri odsto kompanija uspe da stvori i pozicionira svoj brend na tržištu ako su pre toga bili samo i isključivo "proizvođači podizvođači”, odnosno kreirali proizvod koji je bio nekog drugog brenda bez sopstvene prepoznatljivosti.

Zanimljivo je i iskustvo Petra Ćorluke, vlasnika bh. kompanije "Violeta”, koja proizvodi toalet-papir, papirne maramice, ali i brend koji se utrkuje sa najvećim svetskim igračima u industriji higijenskih proizvoda premium klase. Prošle godine su investirali nemalih 30 miliona evra i započeli, prema rečima Ćorluke, sa jedinstvenom proizvodnjom na ovim prostorima - proizvodnjom bebi-pelena. Ali ne bilo kakvih.

"Konkurišemo najvećim igračima na svetskom nivou i to sasvim uspešno. To što smo manji, ne znači da smo i lošiji ili u startu diskriminisani. Naprotiv, to je naša prednost jer velike, multinacionalne kompanije su trome, a mi smo mali i lako se prilagođavamo zahtevima tržišta. U tome je ključ uspeha, ako naravno ne računate zaposlene, koji su, ipak, najvažniji. Ljudi su ti koji stvaraju brend i to se ne sme nikada zaboraviti", kaže Ćorluka.

Za njim, ređaju se direktori i vlasnici najuspešnijih regionalnih firmi govoreći o tome kako se boriti s globalnim brendovima, kako nastaju, nestaju i koliko traju novi brendovi...

Dovođenje investitora

Učešće na panelima uzeli su, između ostalih, Ante Todorić, zamenik predsednika Agrokora, Damir Bulić, predsednik uprave Kraša, Denis Matijević, vlasnik Agrofructusa, Goran Krnjak, predsednik Brend Extension and Licencinga, Omer Senguler, vlasnik Global Magic Brandsa iz Istanbula (stručnjak koji je brendirao Ülker, Istikbal, Istanbul 2010 AKB, Golden Lady, Grad Istanbul, Turkish Airlines, Turske železnice, Vaikiki i NK Galatasaraj)...

Brend države se mora graditi isto kao i brend firme, a ako imate vladavinu birokratije umesto efikasnosti, bićete poznati, ali samo kao zemlja u koju ne treba ulagati.

"Vi možete privući investitora u segmentima u kojima ste jaki i imate dobru infrastrukturu. Naša istraživanja pokazuju da je čak 47 odsto od 200 velikih investicija u Hrvatskoj bilo u turizam, mada je dobar dio išao i u farmaciju", kaže Damir Novinić, ravnatelj AIK Investam Hrvatska.

Novi pristup

Na panelu globalni ili lokalni brendovi, tj. stari ili novi govorili su neki od najvećih poslodavaca u regionu, a među njima i Muhamed Pilav, vlasnik M&S Wood, i Mujo Selimović, direktor MIMS grupacije i izdavač Oslobođenja.

To su samo neki od brendova koji su se mogli videti i čuti u Zagrebu, a BH Telecom, recimo, istaknut je kao jedan od vodećih.

Obraćajući se slušaocima, Selimović, čije firme imaju iskustva i sa izgradnjom novih brendova, ali i sa tradicionalnim i dobro poznatim robnim markama iz Sarajevske pivare, koja traje bezmalo 152 godine, govorio je i o svojevrsnoj novini na ovim prostorima. Reč je o tome što je Sarajevska pivara odnedavno otpočela sa proizvodnjom najprodavanijeg nemačkog piva Oettinger.

"Jedino što je stalno je promjena. Združujući prepoznatljiv strani brend uz domaći, mi namjeravamo da izađemo u region, uvjereni da za nas ima još mnogo prostora”, najavio je, između ostalog, Selimović, nastavljajući govoriti o razvoju novih i uspešnom održavanju sjaja starih brendova.

Na slici: Svetlana Cenić, direktorka Biznis plusa na otvaranju konferencije 

 

Prijavite se na besplatni newsletter Pregled regije i budite u toku sa regijskim vijestima, analizama, poreskim i zakonodavnim promjenama, poslovnim prilikama, mogućnostima za novi posao...

Vaša e-mail adresa    

Ukoliko ne želite više primati besplatni newsletter, to možete uraditi sa dva klika.