Putevima Valtera

02.02.2017 15:33
slika

Koliko se može zaraditi od turizma? Pitanje jednostavno a odgovor frapantan. Posmatrajući ga kao izvoz, dakle kao prodaju strancima usluga i robe, turizam se na svetskom nivou nalazi odmah iza nafte, hemijske i prehrambene industrije učestvujući sa čak 30 odsto u svetskom izvozu usluga. Samo  u 2015. godini, svetom je, u potrazi za novim avanturama prokrstarilo 1,2 mlijarde ljudi (od ukupno nešto preko sedam milijardi stanovnika Planete), a od toga ponajviše Kineza. Čak desetina svetskog broja turista bili su Kinezi, a u inostranstvu, oni su potrošili nešto preko 200 milijardi dolara. Zašto je, pored opšte informisanosti, sve pomenuto važno? Zato što zemlje Zapadnog Balkana imaju ozbiljne šanse da uzmu  deo ovog turističkog kolača naročito što u istoj toj 2015. godini, beleže mnogo veće uspehe nego Evropa i svet.

PORAST TURIZMA: Upravo o tome kako je ovaj region imao rast broja turista od oko 11 odsto u 2015. godini u odnosu na 2014, a Evropa i svet 4,5 odsto, te kako na balkansko tržište dovući najgalantnije platiše, odnosno Kineze, govorilo se na na osmoj konferenciji regionalnog poslovnog kluba, Biznis plus pod nazivom “Regija za turiza, turizam za regiju” sa posebnim “osvrtom” na ulogu dobavljača, građevine i infrastrukture. Na skupu je učestvovalo više od 250 privrednika, turističkih poslenika, akademskih eksperata, političara i predstavnika medija iz čitavog regiona, a pored pomenutih podataka, koji su iskorišćeni samo kao šlagvort, čulo se ono najvažnije; kako preuzeti deo svetskog turističkog kolača teškog blizu 900 milijardi evra?

“U turizmu postoji saglasnost da je interes svake pojedinačne zemlje da se saradnja unapređuje i razvija. Turizam učestvuje sa 10 odsto u svetskom BDP-u. Mi treba da nađemo svoju šansu i deo njh dovedemo na ove prostore. Polovina svetskih turista dolazi u Evropu, a mi pojedinačno teško možemo da konkurišemo Švajcarskoj ili Italiji. Ali zato možemo i treba da nastupamo zajedno”, istakao je Rasim Laljić, ministar trgovine i turizma i jedan od domaćina na konferenciji. Ističe da je regionalni nastup naročito važan pred turistima koji dolaze iz Kine, Japana, Koreje, SAD, Kanade i Australije. Izvanredan potencijal vidi u turistima iz Kine odnosno ponudi koju bi zemlje Zapadnog Balkana trebalo da predstave tamošnjim putnicima.

Zašto je važno, postavlja se pitanje, pred strancima koji dolaze iz daleka predstaviti se kao jedinstven turistički prostor a ne nastupati pojedinačno kao Srbija, Crna Gora ili Slovenija? Evo zašto. Istraživanje koje je sprovela Nacionalna asocijacija turističkih agencija Srbije, rekao je na konferenciji Aleksandar Seničić, predsednik turističke asocijacije Yuta, pokazuje da zemlje bivše Jugoslavije ponaosob nemaju mnogo šanse.

Predstavljajući nalaze, Seničić saopštava da ovi gosti dolaze na devet do 14 dana i da u tom roku žele da obiđu dve ili tri zemlje. On insistira da je zbog toga neophodno da se ujednače vizni režimi zemalja koje se žele predstaviti zajedno, ukinu administrativne i carinske barijere kako bi turistima bilo maksimalno olakšan dolazak, odnosno boravak na prostoru ex yu.

I to jedini preduslov. Ahmet Egrlić, kopredsedavajući spoljno trgovinske komore BiH, posebno je naglasio neophodnost da se zajednički radi na kreiranju novog imidža regiona, a to se neće postići, kako kaže, “ako iz regiona u svet odlaze priče poput ovih u poslednjih mesec i po dana”. 

“Naš imidž mora da bude da region nije mesto političkih sukoba i previranja, već mesto razvoja i dobrog života. Moramo skrenuti pažnju sa teških političkih tema na ono što je zaista važno. A ma koliko možda izgledalo da je turizam sporedna privredna grana, on to zapravo nije, već naprotiv deluje kao motor razvoja za građevinarstvo, prehrambenu industriju, infrastrukturu”, kaže on naglašavajući da “bez dobre infrastrukture nećemo moći da ponudimo kvalitetan regionalni turistički proizvod”.

ULOGA POLITIKE: S njim se slaže i Tomislav Momirović, generalni direktor Mona Hotela koji podseća da politika treba samo da raščisti prostor privredi i omogući joj da se nesmetano razvija, odnosno zarađuje. Posebno ističe potencijale u turističkoj saradnji Srbije i Bosne i Hercegovine, koje, uzgred budi rečeno, već imaju zajednički proizvod.

O tome detaljnije govori potpredsednik Privredne komore Srbije, Miroslav Miletić ističući  da je reč o turi "Putevi Valtera", namenjenoj pre svega, Kinezima, čija je naklonost prema filmu “Valter brani Sarajevo” već postala legendarna.

"U privlačenju ovih turista PKS daje poseban podsticaj preko Investicionog foruma zemalja Zapadnog Balkana koji praktično pokriva područje cele bivše Jugoslavije, ali je proširen i na Albaniju i sve zemlje koje su upućene jedna na drugu i sa tradicionalnim, istorijskim, ali i ekonomskim vrednostima. Tržište je, može se slobodno reći, jedinstveno. U tom smislu mi ostvarujemo izuzetnu saradnju i sa Privrednom komorom Kosova", naglašava Miletić.

O tome da već postoji ozbiljna saradnja u ovom sektoru, svedoči i Ljiljana Čerović iz Turističke organizacije Srbije. Ova iskusna turistička radnica naglašava da je saradnja u regionu naročito intenzivirana od izbijanja svetske ekonomske krize pri čemu ona pod regionom ne podrazumeva samo zemlje o kojima smo do sad govorili, već i Mađarsku, Rumuniju i Bugarsku. Rezultati, kao i obično, najbolje svedoče o uspehu.

“U prvih 11 meseci prošle godine zabeleženo je povećanje broja turista iz Slovenije i Mađarske za čak 30 odsto, a iz Crne Gore za 25 odsto. Ovde je važno naglasiti da je reč o saradnji sa turističkom privredom, agencijama, turističkim organizacijama, ministarstvima”, ističe Čerović dokazujući na primeru TOS-a da je za uspeh neophodna saradnja na svim nivoima.

U tom kontekstu, dodaje Čerović, nisu zanemarljiva ni studijska putovanja za novinare sa dalekih destinacija, koja se organizuju. Tako su lani Crnu Goru i Srbiju obišli novinari iz Južne Koreje, a predstavnici sedme sile putovali su i Albanijom, Crnom Gorom i Srbijom. “Važno je i učestvovanje u regionalnim projektima kao što su biciklističke ture poput one koja će povezati Zagreb i Beograd”, naglašava predstavnica TOS-a.

Koliko na regionalnoj saradnji radi privlačenja stranih turista, toliko i na jačanju međusobnih poseta, insistirao je predsedavajući Predsedništva BiH, Mladen Ivanić, rekavši sledeće:  “Više od 60 odsto mladih ljudi iz Banja Luke nikada nije bilo u Sarajevu i obrnuto. Pitajte koliko je mladih iz Zagreba bilo u Beogradu”. Vraćajući priču delimično na teren politike, bez koje se svakako ne može, Ivanić naglašava značaj imidža jedne zemlje za privlačenje turista. Kaže da je još 1997. godine, kada ovaj prostor nije bi ni popularna ni poželjan, radio na projektu “Turizam kao mehanizam promene imidža BiH” te da je još tada shvatio koliki je potencijal turizma za promenu predstave o jednoj zemlji.

“Trenutno stanje u regionu nije dobro. Za to, po mom mišljenju, nema racionalnih razloga. Ne treba pominjati da sve tenzije u regionu, na Bosnu i Hercegovinu imaju tri puta veće implikacije nego na ostale zemlje i ukoliko nešto ne promenimo tavorićemo u začaranom krugu političkih ciljeva gde nema mnogo mesta za ekonomske”, upozorava dodajući još jednom da je važno formiranje jedinstvene turističke ponude regiona, ali je jednako važno “da se među sobom više posećujemo”.

Koliko je to važno onima koji žive od turizma, najbolje svedoči Nikola Avram, direktor MK Mountain Resorta, jedan od vodećih hotelijera u regionu. Pre šest godina, kako otkriva, struktura gostiju na Kopaoniku je bila sledeća: 98 odsto iz Srbije, a svi ostali svega dva odsto. “Nakon intenzivnog rada na promociji, pre svega u zemljama koje nas okružuju, struktura gostiju se znatno izmenila. Danas je 80 odsto naših gostiju iz Srbije, tri odsto iz Rusije a ostatak čine Makedonci, Rumuni, državljani BiH i Hrvatske”, navodi Avram uz napomenu da je turizam u ekspanziji te da posla ima za sve koji žele da rade.

BERZA HOTELIJERA: Radne snage dotiče se i profesor Georgi Genov, direktor Udruženja hotelijera Srbije (HORES) navodeći da je u turizmu veliki odliv kadrova te da na tome valja hitno poraditi. Takođe, vlastima zamera političke tenzije a turističkim radnicima preporučuje da se protiv njih bore gostoprimstvom. A šta radi, Udruženje na čijem je čelu?

“Napravićemo berzu dobavljača i hotelijera kako bismo svima omogućili najbolje kontakte, a time i izbor. Potrebno je na nivou zemalja regiona usaglasiti standarde za kategorizaciju hotela, a stalni zadatak svih u hotelijerskoj industriji je rad na kvalitetu”, tvrdi Genov kao dodatni problem navodeći skupe kredite za investitore.

Uveren ipak, kao i većina govornika, da su sve pomenute kočnice premostive, saopštava i rezultate istraživanja koje je sproveo HORES, a koji pokazuju da su turisti u Srbiji zadovoljni uslugom, te da bi se ponovo vratili. Naime, najveći broj njih zadovoljan je gastronomijom, bezbednošću i gostoprimstvom lokalnog stanovništva, a Genov, kao poznavalac prilika u turizmu u regionu tvrdi: “Isto bi rekli i da  smo pitali turiste u drugim zemljama bivše Jugoslavije. I to je ono što treba da iskoristimo”, zaključuje profesor Genov.

O hotelijerstvu, a naročito konceptu tzv. “kondo gradnje”, govorio je Saša Čekrlija, docent na Fakultetu za intermacionalni menadžment u turizmu i hotelijerstvu, Miločer. Poredeći stanje u Crnoj Gori sa najboljom evropskom praksom, on upućuje da se ozbiljnim tržištem smatra ono u kome je 80 odsto smeštajnih kapaciteta u hotelima, dok je ostalo u rukama privatnika. Trenutno, u Crnoj Gori je tek 36 kreveta u hotelima.

Diskusija, u kojoj je učestvovalo gotovo 30 govornika, gde je bilo i pesimističkih, tj. upozoravajućih tonova, ali pre svega objektivne analize stvarnog stanja, interesa i mogućnosti, pokazala je da ima realnih osnova za optimizam. Zato je svakako ne slučajno, moderator drugog dela skupa, profesor Slobodan Unković sa Univerziteta Singidunum u nekoj vrsti rezimea zaključio da turistilčka industrija u čitavom regionu beleži vidan napredak i pozvao sve nadležne i zaintersovane da iskoriste taj trenutak i omoguće mu da “poleti na krilima dobrih vetrova”. Svom optimizmu, međutim, nije dozvolio da ostane u vazuduhu nego ga je potkrepio podacima: “Oko 20 miliona stranih turista posetilo je države ovog regiona u 2016, dok ih je pre šest godina bilo tek 13 miliona”.

Piše: Jelena Aleksić

Prijavite se na besplatni newsletter Pregled regije i budite u toku sa regijskim vijestima, analizama, poreskim i zakonodavnim promjenama, poslovnim prilikama, mogućnostima za novi posao...

Vaša e-mail adresa    

Ukoliko ne želite više primati besplatni newsletter, to možete uraditi sa dva klika.