Neizvesnost je prerana smrt za biznis

01.10.2015 10:11
Imamo li regionalne ture razvoja? Dokle ćemo jedni drugima postavljati barijere i šta je preduslov zajedničkog razvoja regiona? Zašto je za kompanije iz regiona izvoz ozbiljan izazov i može li se na veliki tržištima konkurisati samo nižim cenama? To su samo neka od pitanja na koja su privrednici zajedno sa državnim zvaničnicima regiona, odgovore potražili na šestoj konferenciji regionalnog poslovnog kluba Biznis plusa.
slika

Odgovori više nego nego poučni naročito ako se zna da je među uspešnim kompanijama čiji su direktori govorili na skupu, bilo onih koje su pre samo pet godina bile pred stečajem. Tako je Skoplje, domaćin šeste konferencije Biznis plusa, prošlog četvrtka bilo platforma za razmenu mišljenja među ljudima koji se zaista bave biznisom, mimo fotelja i teorija, ali i mesto gde su isti ovi privrednici živeli svoje poslovne filozofije-idući samo za jednim a to je širenje posla, uspostavljanje novih kontakata i osluškivanje mogućnosti za razvoj. Njih više od 350, pre svega iz privatnog sektora iz Makedonije, Slovenije, Hrvatske, Srbije, Crne Gore, Bosne i Hercegovine, Albanije, Bugarske i Grčke.

Visoki zvaničnici, jednako konkretni kao i privrednici u pozdravnim govorima otkrivaju koliko je međusobna saradnja među kompanijama iz regiona učmala i u najmanju ruku nerazvijena  bez obzira na blizinu, nekadašnje zajedničko tržište i kulturološke odnosno sociološke sličnosti.

Mirko Šarović, ministar spoljne trgovine i ekonomskih odnosa BIH kaže da od ukupne spoljnotrgovinske razmene ove zemlje sa svetom, svega 13 odsto čini trgovina sa zemljama CEFTA. U BIH ćete teško za popiti naći makedonska vina a voće i povrće, otvoren je Šarović, stiže ne iz okolnih zemalja već iz Egipta. Samo ova dva podatka možda najbolje ilustruju odnos privreda regiona (o zatvaranju granica da i ne govorimo) ali su i isto vreme najjači motiv poslodavcima da se konačno okrenu najbližim tržištima koja su ostala zaparložena za njihove proizvode.   

 

“Učinimo nešto koliko danas. Šta god da uradimo za biznis, nije malo jer varaju se svi koji misle da je iko važniji od onih koji zapošljavaju ljude”, pozvao je predsednik makedonske privredne komore Branko Azeski, dodajući:

“ Neizvesnost je prerana smrt za bilo koji posao a mi u regionu smo stigli do dna. Zatvaranje granice između Srbije i Hrvatske samo je demonstracija ovoga o čemu govorim”, kazao je pozvavši još jednom firme regiona da posluju zajedno a vlasti da obezbede predvidivost i stabilnost političkih i ekonomskih prilika. Potom, vidno oduševljen makedonskim firmama koje su dospele na listu top 200 najvećih i najuspešnijih, Azeski im poručuje:

“Bravo majstori”.

Slične poruke ohrabrenja svim kompanijama koje ne samo dobro već posluju mimo lokalnih tržišta uputila je i direktorka Biznis plusa, Svetlana Cenić, najavljujući u isto vreme da regionalni poslovni klub u narednim mesecima priprema tematske skupove a sve sa ciljem jačeg povezivanja firmi regiona.

Potom su reč uzeli predstavnici onih firmi koje u svom okruženju važe za primere uspešnih izvoznika od Slovenije do Makedonije. Među njima, predstavnica kompanije iz Srbije, Jasmina Milanović, finansijski menadžer za investicije u Elixir grupi čiji se proizvodi danas kupuju na tržištima EU, Australije, severne Amerike i Azije. Kao jedan od govornika na panelu pod nazivom “"Nove investicije u izvozne projekte. Izvoz je ključni izazov kompanija u regionu”, odgovarajući na pitanje moderatora koji konstatuje da očito za firmu iz koje dolazi, izvoz nije problem, ona odgovara:

“Da biste izvozili na toliko tržišta, morate stalno ulagati. Mi smo u poslednje tri godine investirali više od 65 miliona evra u najmodernija tehnološka rešenja, opremu, širenje palete proizvoda  i usavršavanje zaposlenih. To je način da budete konkurentni i osvajate najrazvijenija svetska tržišta“, otkrila je Milanovićeva uz podsećanje da je ukupan izvoz svih članica Elixir grupe veći od 60 odsto. Među kompanijama je i Elixir food koji čak 100 proizvodnje izvozi.

 

Njeni sagovornici na panelu među kojima i predsednik Upravnog odbora farmaceutske kompanije Alkaloid Skoplje, Živko Mukaetov,složili su se da je ključ za uspešan izvoz u investicijama. Mukaetov, čija firma danas izvozi na više od 35 tržišta, dodaje međutim da se važnost prilagođavanja specifičnostima svake pojedinačne niše, ne sme zanemariti.

“U Sjedinjenim američkim državama mi ne prodajemo veliku paleta čajeva već samo ogranske čija je najniža cena 20 dolara”. Takođe, važan činilac uspešnog poslovanja na stranim tržištima je, kako tvrdi, u diversifikacija a to znači da firma koja pretenduje da se razvija ne sme biti oslonjena na samo jedno tržište. I to nije sve. Učesnici pomenutog panela, imali su još poneki recept da podele sa slušaocima. Među njima i član Upravnog odbora slovenačke kompanije Livarot, Jože Strmole čija je firma pre pet godina bila pred zatvaranjem. A onda?

“Počeli smo da radimo sa zaposlenima i da mnogo više ulažemo u njihovu edukaciju. Događalo se ranije da je komunikacija loša, da od rukovodstva ne stižu prave informacije, da radnici ne znaju šta se tačno i u kom trenutku radi ali je to sada sasvim drugačije i pokazalo se kao vrlo uspešno”, objasnio je Strmole čija firma danas 90 odsto proizvodnje plasira na strana tržišta. Konačno, vlasnik slovenačke kompanije Lotrik mjeriteljstvo Mark Lotrik, kao predstavnik manje firme tvrdi da kompanije koje u svoj asortiman svake godine ne uvedu bar 20 odsto inovativnih proizvoda, nemaju velike šanse za uspeh u eri IT tehnologija.

Rasprava je dalje nastavljena razgovorom predstavnika nekih od najvećih firmi regiona poput Muje Selimovića, vlasnika MIMS grupe iz BIH  i Minča Jordanova koji posluje u sektoru metalurgije, medija, vinarstva…Uz sagovornike iz Hrvatske i Makedonije, debatovali su na temu stvaranja velikih regionalnih kompanija te povezivanja koje ne uključuje samo akvizije a naročito ne kupovinu samo i isključivo kompanija koje “umiru”.

Jordanov konstatuje da bi nasuprot činjenici da zemlje regiona oko 70 odsto spoljne trgovine obavljaju sa zemljama EU, ovolika razmena trebalo da bude na nivou regiona.

"Brz razvoj regiona treba da ojačaju veze i sinergije među preduzećima i to ne samo kroz akvizicije već i druge načine povezivanja”, smatra, po procenama Forbsa, najbogatiji Makedonac. A onda nastavlja:

“Žalosno je što je biznis ispao iz vidokruga u regionu. Nekadašnje zajedničko tržište, Jugoslavija, palo je na nizak nivo. Nama je najveći partner Evropa i svi tamo najviše idemo. Moja teza je da bismo svi bili mnogo bogatiji kada bismo više gledali regionalno i sarađivali međusobno. Treba podstaći proces integracija. Konkurentnost je niža kada su nam preduzeća rascepkana".

Mujo Selimović, direktor MIMS grupacije i izdavač Oslobođenja, jednog od osnivača Biznis plusa, govorio je o ideji od pre nekoliko godina, kada je predložio firmama iz regiona da zajedno nastupaju na tržištu Libije. Svi su rekli da je ideja jako dobra, ali nije došlo do realizacije.

"Nijedna firma ne može sama mnogo učiniti. Treba snage i potencijala da se neki projekat realizuje. Vjerujem da će zajedničko povezivanje pomoći da se firme razvijaju i da postignu više. Za to treba vremena", kazao je Selimović.

Zanimljivo je da i direktor hrvatske kompanije Agrofructus, Denis Matijević, vlasnik Fero Invest Group Angjushev Koco pa i direktor kompanije Janaf Dragan Kovačević jednoglasno podržavaju snažniju i konkretniju saradnju firmi regiona, ali ne kriju da je njihovo iskustvo sa ovom problematikom, prilično loše.

Jedan od odgovora, zašto je tako ponudio je već sledeći panel na kome se pričalo o infrastrukturi odnosno logistici idući za odgovorom na pitanje “Imamo li regionalne ture razvoja”.
Sead Kochan, vlasnik firme Transmet, smatra da treba poslati poruku svim vlastima u regionu da su one te koje treba da omoguće minimalne uslove za rad a što dalje otvara prostor za konkurentnost. On upozorava da se na velikim tržištima ne može biti konkurentan samo nižom cenom naročito ako donosite brend koji nije prepoznat.

“Sve vlade moraju da nađu zajednički jezik. Biznis mora imati alternativne pravce transporta. Vlada u Sloveniji mora da zna da kad završi svoj deo koridora, u njenom je interesu da pomogne izgradnju i u ostalim zemljama”, kazao je Kochan.

Konferencija Biznis plusa,čiji su osnivači mediji iz regiona među kojima  i Novi magazin, završena je razgovorom o regionalnim potencijalima.

Među industrijama koje su prepoznate kao one koje imaju potencijal su agroindustrija i proizvodnja hrane. Ovi sektori su oni gde su integracije ne samo moguće već i nužne radi zajedničkog nastupa na velikim tržištima. Ne treba zaboraviti ni Tursku, kao neiskorićeno tržište. 

 

Prijavite se na besplatni newsletter Pregled regije i budite u toku sa regijskim vijestima, analizama, poreskim i zakonodavnim promjenama, poslovnim prilikama, mogućnostima za novi posao...

Vaša e-mail adresa    

Ukoliko ne želite više primati besplatni newsletter, to možete uraditi sa dva klika.